Izvor fotografije: Aerovista Luchtfotografie / Shutterstock.com
Ukupan promet u luci Rotterdam smanjen je za 0,7 odsto u prvom kvartalu 2026. godine u odnosu na isti period prošle godine. U prva tri mjeseca ove godine zabilježeno je 103 miliona tona tereta, u poređenju sa 103,7 miliona tona u prvom kvartalu 2025. godine. Pad je uglavnom posljedica smanjenja prometa agrarnog rasutog tereta, uglja, ostalog tečnog tereta i komadnog tereta.
Istovremeno, povećan je promet rude gvožđa i starog metala, ostalog rasutog tereta, sirove nafte, naftnih derivata, LNG-a i kontejnera izraženih u TEU jedinicama. Zatvaranje Ormuskog moreuza ozbiljno je poremetilo globalni energetski sistem. Rotterdam je bio zavisan od zemalja Persijskog zaliva za oko 10 odsto prometa sirove nafte i 14 odsto prometa naftnih derivata. Ipak, uticaj zatvaranja moreuza u prvom kvartalu još uvijek nije značajno vidljiv u ukupnim rezultatima.
Izvršni direktor uprave luke Rotterdam Boudewijn Siemons izjavio je da je promet u prvom kvartalu ostao uglavnom stabilan uprkos rastućim geopolitičkim tenzijama. On je naglasio da zatvaranje Ormuskog moreuza pokazuje koliko su globalni tokovi energije ranjivi, te da bi efekti mogli biti izraženiji u drugom kvartalu. Istovremeno, rast prometa nafte, naftnih derivata i kontejnera potvrđuje otpornost Rotterdama kao evropskog energetskog i logističkog čvorišta.
Rasuti teret
U segmentu rasutog tereta zabilježen je pad od 4,3 odsto. Najveći pad, od 20,9 odsto, zabilježen je kod agrarnog tereta, što se tumači kao povratak na uobičajene nivoe nakon privremenog rasta prethodne godine. Promet uglja smanjen je za 9,8 odsto, uglavnom zbog manjeg obima energetskog uglja nakon izuzetno visoke proizvodnje u 2025. godini. U prvom kvartalu 2026. proizvodnja se vratila na uobičajeni nivo. Promet rude gvožđa i starog metala porastao je za 5,3 odsto, u skladu sa blagim oporavkom proizvodnje čelika u Njemačkoj. Proizvodnja čelika u elektro-pećima u Njemačkoj povećana je za 2,5 odsto početkom 2026. godine. Izvoz starog metala preko Rotterdama bio je nešto niži. Promet ostalog rasutog tereta porastao je za 4,6 odsto, zahvaljujući većoj potražnji za građevinskim i industrijskim sirovinama.
Tečni teret
Promet tečnog tereta porastao je za 2,2 odsto u prva tri mjeseca ove godine. Promet sirove nafte povećan je za 1,7 odsto i iznosi 25,2 miliona tona. Rafinerijske marže u januaru i februaru bile su slične onima iz 2025, dok su u martu naglo porasle usljed rasta cijena sirove nafte i derivata izazvanog blokadom Ormuskog moreuza krajem februara. Promet naftnih derivata povećan je za 10,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno je zabilježen rast izvoza, dok je uvoz opao. Jedno od objašnjenja je stanje na tržištu u kojem nema podsticaja za skladištenje derivata. Takođe je povećan izvoz dizela prema Španiji i Gibraltaru, dijelom zbog uvođenja strožih ekoloških standarda u Mediteranu, gdje sadržaj sumpora u gorivu ne smije prelaziti 0,1 odsto. Promet LNG-a povećan je za 1,7 odsto, djelimično zbog niskih temperatura na početku godine koje su povećale potrošnju. Promet ostalog tečnog tereta smanjen je za 7,2 odsto, naročito u segmentu hemijskih proizvoda, što je povezano sa nižom industrijskom proizvodnjom u Njemačkoj početkom godine.
Kontejneri i komadni teret
Promet kontejnera porastao je za 0,3 odsto u TEU jedinicama u odnosu na prvi kvartal 2025. godine. Ipak, količine su bile ispod očekivanja zbog nadogradnje sistema upravljanja terminalom na jednom od većih terminala. Promet izražen u tonama smanjen je za 3,2 odsto, uglavnom zbog rasta izvoza praznih kontejnera, posebno prema Aziji. Povećan je i broj punih kontejnera na azijskim linijama. Promet komadnog tereta smanjen je za 1,5 odsto, uz nastavak pritiska u sektorima automobilske industrije, građevine i mašinstva, što je dovelo do smanjenja prometa aluminijuma i čelika. RoRo segment zabilježio je blagi rast od 1,6 odsto, zahvaljujući umjerenom ekonomskom oporavku u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Uticaj zatvaranja Ormuskog moreuza
Ukupno 19 miliona tona, odnosno 4,4 odsto godišnjeg prometa Rotterdama, odnosi se na robu iz zemalja Persijskog zaliva. Uglavnom je riječ o sirovoj nafti iz Iraka i Saudijske Arabije, kerozinu iz Kuvajta, mazutu iz Saudijske Arabije i dizelu iz Katara. LNG iz Katara ne dolazi u Rotterdam, dok se oko dvije trećine LNG-a uvozi iz Sjedinjenih Američkih Država.
Azija je znatno zavisnija od uvoza nafte i derivata iz Bliskog istoka nego Evropa. Blokada Ormuskog moreuza dovela je do naglog rasta cijena nafte u Aziji, izraženijeg nego u Evropi. Zbog viših cijena u Aziji, najmanje pet tankera koji su bili na putu ka Rotterdamu promijenili su kurs i uputili se ka azijskim tržištima. Očekuje se da će to dovesti do manjeg priliva tereta u drugom kvartalu.
Uvoz naftnih derivata iz regiona takođe će se odraziti na rezultate u drugom kvartalu zbog dužine transporta. Kako rafinerije u Rotterdamu rade punim kapacitetom, to može dovesti do povećanja izvoza.
U sektoru kontejnerskog saobraćaja direktan uticaj zatvaranja Ormuskog moreuza je ograničen, jer promet sa Bliskim istokom čini oko 1,2 odsto ukupnog volumena. Međutim, indirektni efekti sukoba, kroz usporavanje ekonomije i pad kupovne moći, mogli bi imati znatno veći uticaj na ovaj segment.
Izvor: portofrotterdam.com
