Izvor fotografije: Shutterstock.com
Najveća evropska luka poziva na regulatornu sigurnost kako bi se podstakla ulaganja u stratešku autonomiju Evrope i procese dekarbonizacije. Luka Roterdam objavila je pad ukupnog pretovara od 0,7 odsto u 2024. godini i pozvala Evropsku komisiju i holandsku vladu da uklone prepreke i podrže konkurentnost industrije u Evropi i Holandiji.
Luka je istakla neizvjesne tržišne uslove, sve učestalije sajber napade i poremećaje u lancima snabdijevanja, izazvane globalnim tenzijama. Lokalno, dodatni izazovi uključuju regulatorna ograničenja vezana za emisije azota, preopterećenost elektroenergetske mreže, organizovani kriminal i nedostatak radne snage.
Rješavanje ovih izazova i stvaranje predvidivih i konkurentnih tržišnih uslova ključni su faktori za podsticanje ulaganja, dekarbonizaciju luke i jačanje evropske strateške ekonomije, navela je Uprava Luke Roterdam.
“Uoči objavljivanja Clean Industrial Deal-a i proljećnog budžeta, Uprava Luke Roterdam – zajedno sa međunarodnim partnerima – poziva Evropsku komisiju i holandsku vladu da ojačaju konkurentnost evropske i holandske industrije i uklone prepreke. Fokus bi trebalo da bude na jačanju međunarodnih lanaca snabdijevanja i industrijskih klastera,” saopšteno je iz luke.
Ovaj apel dolazi nakon što je luka objavila kako je ostvarila snažnu finansijsku godinu, sa godišnjim prihodima koji su porasli za 4,8 odsto, na 882 miliona eura (924 miliona dolara). Operativni troškovi su povećani za 8,7 odsto, na 318,5 miliona eura (333,6 miliona dolara).
Kao rezultat toga, dobit prije kamata, amortizacije i poreza (EBITDA) porasla je za 2,7 odsto, na 563,5 miliona eura (590,3 miliona dolara), dok je neto dobit porasla za 40,2 miliona eura (42,1 milion dolara), dostigavši 273,7 miliona eura (286,7 miliona dolara).
Finansijska stabilnost Uprave Luke Roterdam omogućila je povećanje bruto investicija za 11 odsto, na 320,6 miliona eura (335,8 miliona dolara). Najveće investicije u 2024. godini uključuju dalji razvoj obalnih zidova za proširenje kontejnerskih terminala u Prinses Amaliahaven, izgradnju projekta za transport i skladištenje CO₂ Porthos, proširenje kanala Yangtzekanaal i razvoj interaktivnog centra Portlantis.
Pretovar kontejnera porastao je za 2,8 odsto, dostigavši 13,8 miliona TEU-a, dok je povećanje u tonaži iznosilo 2,5 odsto, na ukupno 133,4 miliona tona. Luka ističe da je rast u ovom segmentu rezultat povećane potrošnje u Evropi, podstaknute opadajućom inflacijom i rastom plata usklađenim sa troškovima života.
Sa druge strane, segment generalnog tereta (breakbulk) pao je za 3,7 odsto, dok je ro-ro promet ostao stabilan. Smanjenje prometa čelika i obojenih metala dovelo je do pada segmenta “ostali generalni teret” za 10 odsto, djelimično zbog sankcija na ruski aluminijum i smanjene potražnje u evropskoj industriji.
Promet rasutih tereta zabilježio je blagi rast od 0,8 odsto, pri čemu je prekrcaj željezne rude i starog gvožđa porastao za 5,7 odsto, zahvaljujući povećanoj proizvodnji čelika u Njemačkoj, ponovnom izvozu rude i skladištenju sirovina. Ostali rasuti tereti, uključujući industrijske minerale, rude obojenih metala, đubriva i so, porasli su za 21,5 odsto.
“To je iznenađujuće, s obzirom na to da je industrijska proizvodnja i dalje pod pritiskom i da potražnja za sirovinama ne raste,” navela je Uprava Luke Roterdam. “Rast u ovom segmentu je reakcija na oštar pad iz 2023. godine i više je rezultat obnavljanja zaliha nego strukturnog rasta potražnje.”
Promet uglja smanjen je za 18 odsto, jer je potražnja za termo-ugljem pala usled nižih cijena prirodnog gasa i povećane proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Tečni tereti pali su za 2,7 odsto, na 200 miliona tona, dok su radovi na održavanju rafinerija u Roterdamu i zaleđu smanjili promet sirove nafte za 4,5 odsto, na 97,8 miliona tona. Potražnja za dizelom je oslabila, dok je promet LNG-a smanjen za 5,3 odsto zbog visokih nivoa zaliha u Evropi.
Izvršni direktor Uprave Luke Roterdam, Boudewijn Siemons, izjavio je:
“Protekle godine smo se našli u ulozi stabilne luke u turbulentnim međunarodnim vodama. Geopolitičke tenzije i regionalni sukobi uticali su na globalnu ekonomiju, stvarajući tržišnu neizvjesnost. Ekonomski rast u Evropi zaostajao je za drugim regionima, što se odrazilo na obim prekrcaja i investicije u poslovanje luke Roterdam. Uprkos globalnim konfliktima, pokazali smo otpornost i nastavljamo da ulažemo u luku budućnosti.”
Izvor: Seatrade Maritime
