Izvor fotografije: Make more Aerials / Shutterstock.com
Ako je do vlade, vratiće se vremena kada je Holandija bila velika brodograditeljska nacija. U naredne dvije godine, 60 miliona eura biće investirano u inovativnu brodogradnju u saradnji sa sektorom. Vlada i sektor smatraju da su postali previše zavisni od stranih zemalja za izgradnju, na primjer, vojnih brodova i brodova za iskopavanje.
U Rotterdam-u, posebni izaslanik Vlade za industriju pomorske proizvodnje, bivši ministar Van Bijsterveldt, predstavio je plan koji sadrži 25 mjera za jačanje brodogradnje. Nazvan je “No guts, no Dutch Glory!” Da bi se promijenio tok, dogovoreno je da se aktivno krene sa industrijskom politikom.
Plan navodi da izgradnja holandskih brodova treba da postane ekološki prihvatljivija i ekonomičnija. Kada holandska vlada naručuje izgradnju novog broda, holandski brodograditelji trebali bi biti privilegovani. Brodogradilišta koja se nalaze na atraktivnim lokacijama trebala bi bolje biti zaštićena od planova za izgradnju kuća na tim mjestima.
Daleko jeftinije u Aziji
Vlasnici brodova tvrde da je izgradnja broda u Holandiji sada 20 do 40 posto skuplja nego u Aziji. Kina je, posebno, u poslednjih nekoliko godina preuzela značajan dio evropskog tržišta brodogradnje uz značajnu podršku vlade. U osamdesetim godinama, udio evropskog tržišta bio je 45 posto, ali sada iznosi samo 4 posto.
Prema Van Bijsterveldt-u, to postavlja kritičan donji limit. Nedostaje nam konkurentski kapacitet za izradu naših vojnih brodova i specijalizovanih brodova, koji su ključni za našu bezbjednost i očuvanje “suvih nogu”.
Da bi se povratila konkurentnost, fokus bi trebalo da bude na održivosti, posebno putem digitalizacije i korišćenja robota, čime bi porinuće broda bilo 10 do 15 posto jeftinije. Takođe biće pokrenut “front-runner project” kako bi se istražila mogućnost izgradnje brodova koji mogu duže ostati na moru, pokretani nuklearnom energijom.
Fijasko sa RSV
Kao pomorska nacija, Holandija je vjekovima imala uspješnu brodogradnju. Važne kompanije u prethodnom vijeku uključivale su De Schelde, Rotterdam Drydock Company (RDM) i Verolme. Pod pritiskom vlade, veliko spajanje se dogodilo šezdesetih godina, rezultirajući stvaranjem konglomerata RSV (Rijn-Schelde-Verolme).
Vlada je ukupno uložila 2,2 milijarde guldena (skoro 1 milijardu eura) u RSV, ali uprkos toj podršci, konglomerat je bankrotirao 1983. godine. Oko 18.000 ljudi ostalo je bez posla.
Parlamentarni odbor za istraživanje zaključio je da je vlada, dijelimično pod pritiskom holandskog parlamenta, dala podršku sektoru brodogradnje daleko duže nego što je trebalo.
Nakon fijaska sa RSV, holandska vlada postala je mnogo opreznija u davanju podrške velikim kompanijama.
Izvor: nos.nl
